Херашти (Ђурђу)
| Херашти рум. Herăști | |
|---|---|
| Насеље | |
 | |
  Херашти Локација у Румунији | |
| Координате: 44° 12′ 42″ N 26° 21′ 32″ E / 44.21167° С; 26.35889° И | |
| Земља |  Румунија |
| Округ | Ђурђу |
| Општина | Херашти |
| Надморска висина | 47 m (154 ft) |
| Становништво (2002)[1] | |
| • Укупно | 2.111 |
| Временска зона | Источноевропско време (UTC+2) |
| • Лети (DST) | Источноевропско летње време (UTC+3) |
| Геокод | 676245 |
Херашти (рум. Herăști) насеље је у Румунији у округу Ђурђу у општини Херашти.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 47 m.
Историја
[уреди | уреди извор]Место се први пут помиње у документима 1380. године.
У том месту 30 километара удаљеном од Букурешта, имао је дворац, српски кнез Милош Обреновић. Од 22 спахилука који се помињу у вези Обреновића у Влашкој, главни је Херашти. Дворац Удриште Настурел познат као "камена кућа" (од самог камена) је купио кнез 1831. године од последњег потомка те породице, Константина Настурела.[4] Дворац су градила браћа Удру и Казан Наштурел у 17. веку (1641-1643).[5] Мошеја Херешт је поседовала око 500 хектара и ширила се на околна брда. Кнез Милош је изградио високу кулу (која је изгорела у пожару) и огромне штале и шупе на поседу. Довео је и населио раднике на имању, Србе и Бугаре.
Ту се налази камена православна црква из 1644. године коју је подигла Елина, сестра влашког бољара Удришта Настурела, а супруга Матеје Басарабе. Посвећена је Св. арханђелима Михаилу и Гаврилу, а градио ју је Мамут Барбулов из Нетезештија. Та богомоља је посвећена и Св. Тројици или празнику Духовима.[6] Сачувана је ктиторска плоча са текстом на словенском језику, која се налази изнад врата, на улазу у натрекс. Са спољне стране у зиду су надгробни споменици ктитора.
Храм је обновио кнез Милош, украсио је зидним живописом, поставио ново звоно и све осветио 1833. године. Зидови ентеријера и иконостас су исликани темпером 1866. године.
У храмовној порти се налази празна гробница српског војводе Милана Обреновића (умро 1810), Милошевог брата у виду каменог саркофага (1857). Милошев брат Милан је умро у Букурешту на пропутовању крајем 1810. године. Почивао је до 1857. године у Букурешту, у лапидаријуму тамошње православне цркве Ставрополис. Милош је пренео његове кости у Херешти, и подигао му достојно спомен-обележје.[7] Остао је Миланов споменик у Букурешту где је и био раније. Миланови посмрни остаци су пренети 1995. године из Херештија у Србију, и похрањене у порти (са старим Обреновићима) цркве Св. Николе у Брусници.
Дворац је купио 1881. године бољарски син из места, Анастасе Столојан. То је након Другог светског рата музеј, у чијем дворишту је остала статуа Марије Обреновић, супруге Милоша Обреновића - млађег.
Данас постоји важна улица у насељу са именом "Улица Милоша Обреновића". У месту и сада живе Срби и Бугари,[8] али који се изјашњавају као Румуни. Постоји ту особен српско-бугарски дијалекат којим они говоре.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према подацима из 2002. године у насељу је живело 2111 становника.[1]
Попис 2002.
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала 2012-09-18. г. Приступљено 2011-12-08.
- ^ „The GeoNames geographical database”. 2012.
- ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015.
- ^ https:srbijakrozvekove.org/heresti-herasti/
- ^ https://jurnaldehoinar.com/.../conacul-lui-udriste-nasturel-din-[мртва веза]...
- ^ https://audiotravelguide.ro/en/church-st-archangels-heresti/
- ^ srbijakrozvekove.org/category/rumunija/
- ^ https://ziarullumina.ro/herasti-satul-care-imprastie-toata-grija-i Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јун 2019)...
